��есен 1994. године је, иако то изгледа прилично чудно након бурних догађаја у п��оте��л������х годину дана, била изузетно жива и значајна по питању покретања, оживљава��а, о��нивања и повезивања студент��ких организација и свих заинтересован��х за студентску политику. Енергија ко��а је била прикупљена и развијена Протестом ’92, изгубље��а је �� распршена његовим неуспешним крајем, па је време након т��г�� донело празнину и мрак у којем је само најзагриженијим бунџијама по������ремено па����ало на ��амет да би они који размишљају о својој бу��ућн��сти, ипак морали да се орг��низују због ње – и пор��д тога што је нација била ��гро��ена неправедним, ничим ����з����з����ним и ����������с������м������иво наметнутим са����������и����������������а, ����а���� и еле��ен����а��ни�� непого������ама у виду х������перинфла��ије, рестр����к��ија и одсуства слободе протока информација и других људских права.

��ве дуге године било је потребно да ентузијасти с�� разних факултета ус��оставе ме��усобне контакте, размене искуства , почну да се ��астајти, упркос томе што су неки од њих и��али сукобљене политичке ставове и инте��есе , донесу зајед��ички закључак да је неопходн�� створити снажну синдикалну ст����дентску организацију која би увек дело����ала независно од би��о какве политичке гарни��уре. Концепт н��зави��н����г студентског о��ганиз��в��ња какав је промовисала Студентска унија П��авног факултета, основа 1992. год��н�� уочен је као најб��љи, тако да ����у те 1994. г����д��не прихвативши Повељу с��уден����ских унија формир��не Студ��нт��ка унија М����������емат����ког и Физич��������г факултета и Студентска ��нија ЕТФ-��������.

Студентску унију Елект��отехничког факултета, скраћено СУЕТФ, зачео је иницијативни одбор у ��аставу: Саша Петровић (који је у са��ом по����етку уложио пуно труда и поред тога што је бил�� готово ��игурно ��а ће на��ус����ити ЕТФ и иселити се на Но��и Зеланд, где сада живи и ��ади), С��аними�� Миљковић и Нен��д Митовски, а брзо су се прик����училе млађе снаге: Иван Лазареви�� и С��еван Копривица, као �� многи др��ги пријатељи и колеге.

Ве������ватно то дан��с изгледа ��мешно, али тада је оснивање независ��е студентске орг����изац����је од с��ране многих ��ос��а����ано као некаква непријатељ����ка де��ат����ост, па ��у ��а одређена места стизали д����и��и у��озорења. Оптужбе да смо ��ос��ат�� од стране ове или оне с��ранк�� нема ����мисла ��и набрајати. Иако и на ��амом факу������ту ��длука о осни��ању не��ависн�� студентске организ��ц��������је није до��ека��������а са одушевљењем, оснивачка скупштина је, уз при��уство н��ви����ара, и��ак одржана �� у ре��у завршена. Усвојен је статут и изабран�� су о������гани који су тада морали да се ��хвате у коштац са ��итницама као што су недостатак просто��ија и реакција ��олега “прво ви н��што урадите, па ћемо ми вас онда ��одржати”.